Fotografsko pamćenje je redak element koji se javlja kod manje od 10% stanovnštva. Najčešće se javlja kod dece, a većina njih će izgubiti ovu sposobnost od trenutka kada postanu odrasle osobe. Koncept fotografskog pamćenja je toliko retka da veliki broj ljudi ne veruje da uopšte postoji.
Ako je verovati nekim istraživačima fotografsko pamćenje je rezultat obrade i smeštanja podataka u mozgu na nenormalan način. Mnogi ljudi veruju da su oni koji poseduju fotografsko pamćenje srećni. Međutim, to nije slučaj.
Jedan od problema s fotografskom memorijom je da mozak apsorbuje previše informacija, koje su uglavnom nebitne. Takođe postoji problem kako zaboraviti stvari koje želimo zaboraviti. Ljudi nisu dizajnirani da budu ogromne baze podataka koje iznose informacije. Memorija je važna samo onda kada se može koristiti. Mogućnost korišćenja memorije je puno važnija nego jednostavno skladištenje podataka.
Niz poznatih ljudi su verovali da imaju fotografske uspomene, a neki od njih su Mozart, Claude Monet, Nikola Tesla i td.
Salomon V. Shereshevskii je primer za pojedinca čija je sposobnost memorije izuzetno velika. On je mogao upamtiti velike količine reči, i bio je sposoban prisetiti ih se nakon mnogo godina. Osim toga, veliki broj ljudi su bili smešteni u Ginisovu knjigu rekorda zbog neverovatnog pamćenja.
Duhoviti.com
понедељак, 28. септембар 2009.
недеља, 20. септембар 2009.
Battle at Kruger
Među životinjama vlada poredak , da slabiji uvek beži o onog jačeg, skriva se u večitom strahu od onog predodređenog da se njime hrani i od njega živi.
I retko se desi da se slabiji pobuni, da pobedi ono usađeno mu u krvi i uzvrati udarac svom krvniku. Obično je grupa spremna da se odrekne onog najslabijeg među njima, zarad spasanja sopstvenog života.
U prirodi je sve moguće, pa i da se taj začarani lanac bar na trenutak prekine, a kao dokaz pogledajte video snimak o mladunčetu afričkog bizona i borbu za njega i njegov život.
Video je podledalo više od 45 miliona ljudi, a posetioci sajta YouTube proglasili su ga najboljim video svedočenjem ikada.
(Duhoviti.com)
I retko se desi da se slabiji pobuni, da pobedi ono usađeno mu u krvi i uzvrati udarac svom krvniku. Obično je grupa spremna da se odrekne onog najslabijeg među njima, zarad spasanja sopstvenog života.
U prirodi je sve moguće, pa i da se taj začarani lanac bar na trenutak prekine, a kao dokaz pogledajte video snimak o mladunčetu afričkog bizona i borbu za njega i njegov život.
Video je podledalo više od 45 miliona ljudi, a posetioci sajta YouTube proglasili su ga najboljim video svedočenjem ikada.
(Duhoviti.com)
уторак, 8. септембар 2009.
Usein Bolt - najbrži na svetu
Trka na 100 metara smatra se klasičnom sprinterskom atletskom disciplinom. Pošto je reč o najkraćoj trkačkoj disciplini, pobednik trke na 100 m često se smatra najbržim trkačem na svetu.
Usein Bolt (eng. Usain Bolt, rođen 21. avgusta 1986) je sprinter sa Jamajke. Trenutno drži svetski rekord u trci na 100 metara koji iznosi 9,58 sekundi i svetski rekord u trci na 200 metara sa vremenom 19,19 sekundi. Prvi je sprinter u istoriji kojem je pošlo za rukom da obori svetski rekord u obe ove discipline na istom takmičenju.
Zanimljivo je da je Bolt svetski prvak na 200 metara, a da mu je ovo bilo tek peto takmičenje u trci na 100 metara.
Bolt ne planira da se ovde zaustavi, pored trčanja zanima ga i skok u dalj i planira da se u buducnosti oproba i u ovoj disciplini.
Usein Bolt (eng. Usain Bolt, rođen 21. avgusta 1986) je sprinter sa Jamajke. Trenutno drži svetski rekord u trci na 100 metara koji iznosi 9,58 sekundi i svetski rekord u trci na 200 metara sa vremenom 19,19 sekundi. Prvi je sprinter u istoriji kojem je pošlo za rukom da obori svetski rekord u obe ove discipline na istom takmičenju.
Zanimljivo je da je Bolt svetski prvak na 200 metara, a da mu je ovo bilo tek peto takmičenje u trci na 100 metara.
Bolt ne planira da se ovde zaustavi, pored trčanja zanima ga i skok u dalj i planira da se u buducnosti oproba i u ovoj disciplini.
Пријавите се на:
Постови (Atom)